Pesma. Psalam Asafov. Bože! Nemoj zamuknuti, nemoj ćutati, niti počivaj, Bože!
Jer evo neprijatelji Tvoji uzavreše,
i koji Te nenavide, podigoše glavu.
Po narod Tvoj zlo naumiše,
i dogovaraju se na izabrane Tvoje.
Rekoše: Hodite da ih istrebimo između naroda
da se više ne spominje ime Izrailjevo.
Složno pristaše
i suprot Tebi veru uhvatiše:
Naselja Edomova i Ismailovci,
Moav i Agareni,
Geval i Amon i Amalik,
Filisteji s Tircima;
I Asur udruže se s njima;
postadoše mišica sinovima Lotovim.
Učini im onako kao Madijanu,
kao Sisari, kao Javinu na potoku Kisonu.
Koji su istrebljeni u Aendoru,
nagnojiše sobom zemlju.
Uradi s njima, s knezovima njihovim,
kao s Orivom i Zivom,
i sa svima glavarima njihovim
kao sa Zevejem i Salmanom.
Jer govore:
Osvojimo naselja Božija.
Bože moj! Zapovedi neka budu kao prah,
kao pesak pred vetrom.
Kao što oganj sažiže šumu,
i kao plamen što zapaljuje gore,
Tako ih pognaj burom svojom
i vihorom svojim smeti ih.
Pokrij lice njihovo sramotom,
da bi tražili ime Tvoje, Gospode!
Neka se stide i srame doveka,
neka se smetu i izginu!
I neka znaju da si Ti, kome je ime Gospod,
jedini najviši nad svom zemljom.
