Načelniku pevača Idutunovih. Psalam Davidov. Ta, u Boga je mir duši mojoj, od Njega je spasenje moje!
Ta, On je grad moj i spasenje moje,
utočište moje, neću posrnuti nimalo.
Dokle ćete napadati na čoveka?
Svi hoćete da ga oborite kao zid navaljen,
kao ogradu isprovaljivanu.
Baš naumiše da ga svrgnu s visine,
omile im laž,
ustima blagosiljaju, a u srcu kunu.
Da, u Bogu se smiri, dušo moja;
jer je u Njemu nada moja.
On je grad moj i spasenje moje,
utočište moje, neću posrnuti.
U Bogu je spasenje moje i slava moja,
tvrdi grad i pristanište meni je u Bogu.
Narode! Uzdaj se u Njega u svako doba;
izlivajte pred Njim srce svoje;
Bog je naše utočište.
Ta, sinovi su prostački ništa,
sinovi su gospodski laž,
da se metnu na merila,
bili bi lakši nego ništa.
Ne uzdajte se u vlast ni u otimanje,
nemojte biti ništavi;
kad raste bogatstvo,
ne dajte da vam srce prione za nj.
Jednom reče Bog i više puta čuh,
da je krepost u Boga.
I u Tebe je, Gospode, milost;
jer Ti plaćaš svakome po delima njegovim.
