Načelniku pevačkom. Psalam sinova Korejevih. Slušajte ovo svi narodi, pazite svi koji živite po vasiljeni,
Prostaci i gospodo,
bogati i siromasi.
Usta će moja kazati premudrost,
i srce moje reći će razum.
Prignuću uho svoje k priči,
uz gusle ću otvoriti zagonetku svoju.
Čega da se bojim u zle dane,
kad me zloba mojih neprijatelja opkoli?
Koji se uzdate u silu svoju,
i hvalite se velikim bogatstvom svojim!
Čovek neće nikako brata osloboditi,
neće dati Bogu otkup za nj.
Velik je otkup za dušu,
i neće biti nikad
Da ko doveka živi,
i ne vidi groba.
Svi vide gde umiru
kao i neznalica i bezumnik što ginu,
i ostavljaju drugima imanje svoje.
Oni misle da će kuće njihove trajati doveka,
i stanovi njihovi od kolena na koleno;
imenima svojim zovu zemlje;
Ali čovek u časti neće dugo ostati,
izjednačiće se sa stokom, koju kolju.
Ovaj im se put čini probitačan,
i koji za njima idu, hvale misli njihove;
Ali će ih kao ovce zatvoriti u pakao,
smrt će im biti pastir;
i ujutru hodiće po njima pravednici,
i oblik njihov zbrisaće pakao
rastavivši ih s naseljem.
Ali će Bog dušu moju izbaviti iz ruku paklenih;
jer me On prima.
Ne boj se kad se ko bogati;
kad raste slava doma njegovog.
Jer kad umre, neće ništa poneti,
niti će poći za njim slava njegova.
Jer dušu njegovu blagosiljaju za života njegovog,
i slave tebe, što ugađaš sebi.
Ali će on otići u stan otaca svojih,
gde sveta nikad ne vide.
Čovek u časti, ako nije razuman,
izjednačiće se sa stokom, koju kolju.
