Zašto se bune narodi
i plemena pomišljaju zaludne stvari?
Ustaju carevi zemaljski,
i knezovi se skupljaju
na Gospoda i na pomazanika Njegovog.
„Raskinimo sveze njihove
i zbacimo sa sebe jaram njihov.”
Onaj, što živi na nebesima, smeje se,
Gospod im se podsmeva.
Pa im govori u gnevu svom
i jarošću svojom zbunjuje ih:
„Ja sam pomazao cara svog na Sionu,
na svetoj gori svojoj.”
Kazaću naredbu Gospodnju;
On reče meni: „Ti si sin moj, ja te sad rodih.
Išti u mene, i daću ti narode u nasledstvo,
i krajeve zemaljske tebi u državu.
Udarićeš ih gvozdenom palicom;
razbićeš ih kao lončarski sud.”
Sad, carevi, orazumite se;
naučite se sudije zemaljske!
Služite Gospodu sa strahom,
i radujte se s trepetom.
Poštujte sina, da se ne razgnevi,
i vi ne izginete na putu svom;
jer će se gnev Njegov brzo razgoreti.
Blago svima koji se u Nj uzdaju!
