Psalam Davidov. Gospode! Budi suparnik suparnicima mojim; udri one koji udaraju na me.
Uzmi oružje i štit,
i digni se meni u pomoć.
Potegni koplje,
i preseci put onima koji me gone,
reci duši mojoj: Ja sam spasenje tvoje.
Neka se postide i posrame koji traže dušu moju;
neka se odbiju natrag i postide koji mi zlo hoće.
Neka budu kao prah pred vetrom,
i anđeo Gospodnji neka ih progoni.
Neka bude put njihov taman i klizav,
i anđeo Gospodnji neka ih tera.
Jer nizašta zastreše mrežom jamu za mene,
nizašta iskopaše jamu duši mojoj.
Neka dođe na njega pogibao nenadna,
i mreža koju je namestio neka ulovi njega,
neka on u nju padne na pogibao.
A duša će se moja radovati o Gospodu,
i veseliće se za pomoć Njegovu.
Sve će kosti moje reći: Gospode! Ko je kao Ti,
koji izbavljaš stradalca od onog koji mu dosađuje,
i ništega i ubogoga od onog koji ga upropašćuje?
Ustaše na me lažni svedoci;
šta ne znam, za ono me pitaju.
Plaćaju mi zlo za dobro,
i sirotovanje duši mojoj.
Ja se u bolesti njihovoj oblačih u vreću,
mučih postom dušu svoju,
i molitva se moja vraćaše u prsima mojim.
Kao prijatelj, kao brat postupah;
bejah setan i s oborenom glavom
kao onaj koji za materom žali.
A oni se raduju kad se ja spotaknem,
i kupe se, kupe se na me,
zadaju rane, ne znam zašto,
čupaju i ne prestaju.
S nevaljalim i podrugljivim besposličarima
škrguću na me zubima svojim.
Gospode! Hoćeš li dugo gledati?
Otmi dušu moju od napadanja njihovog,
od ovih lavova jedinicu moju.
Priznaću Te u saboru velikom,
usred mnogog naroda hvaliću Te.
Da mi se ne bi svetili koji mi zlobe nepravedno,
i namigivali očima koji mrze na me nizašta.
Jer oni ne govore o miru,
nego na mirne na zemlji izmišljaju lažne stvari.
Razvaljuju na me usta svoja,
i govore: Dobro! Dobro! Vidi oko naše.
Vidiš, Gospode! Nemoj ćutati;
Gospode! Nemoj odstupiti od mene.
Probudi se, ustani na sud moj,
Bože moj i Gospode, i na parnicu moju.
Sudi mi po pravdi svojoj, Gospode, Bože moj,
da mi se ne svete.
Ne daj da govore u srcu svom: Dobro! To smo hteli!
Ne daj da govore: Proždresmo ga.
Nek se postide i posrame
svi koji se raduju zlu mom,
nek se obuku u stid i u sram
koji se razmeću nada mnom.
Neka se raduju i vesele koji mi žele pravdu,
i govore jednako: Velik Gospod,
koji želi mira sluzi svom!
I moj će jezik kazivati pravdu Tvoju,
i hvalu Tebi svaki dan.
