Načelniku pevačkom. Nauk sinova Korejevih. Bože, svojim ušima slušasmo, oci nam naši pripovedaše delo koje si učinio u njihovo vreme, u staro vreme.
Rukom svojom izgnao si narode, a njih posadio;
iskorenio si plemena, a njih namnožio.
Jer ne zadobiše zemlje svojim mačem,
niti im mišica njihova pomože,
nego Tvoja desnica i Tvoja mišica,
i svetlost lica Tvog,
jer Ti behu omileli.
Bože, care moj, Ti si onaj isti,
pošlji pomoć Jakovu!
S Tobom ćemo izbosti neprijatelje svoje,
i s imenom Tvojim izgazićemo one koji ustaju na nas.
Jer se ne uzdam u luk svoj,
niti će mi mač moj pomoći.
Nego ćeš nas Ti izbaviti od neprijatelja naših,
i nenavidnike naše posramićeš.
Bogom ćemo se hvaliti svaki dan,
i ime Tvoje slavićemo doveka.
Ali sad si nas povrgao i posramio,
i ne ideš s vojskom našom.
Obraćaš nas te bežimo ispred neprijatelja,
i neprijatelji nas naši haraju.
Dao si nas kao ovce da nas jedu,
i po narodima rasejao si nas.
U bescenje si prodao narod svoj,
i nisi mu podigao cene.
Dao si nas na podsmeh susedima našim,
da nam se rugaju i sramote nas koji žive oko nas.
Načinio si od nas priču u naroda,
gledajući nas mašu glavom tuđinci.
Svaki je dan sramota moja preda mnom,
i stid je popao lice moje.
Od reči podsmevačevih i rugačevih,
i od pogleda neprijateljevih i osvetljivčevih.
Sve ovo snađe nas;
ali ne zaboravismo Tebe,
niti prestupismo zavet Tvoj.
Ne odstupi natrag srce naše,
i stope naše ne zađoše s puta Tvog.
Kad si nas bio u zemlji zmajevskoj,
i pokrivao nas senom smrtnim,
Onda da bejasmo zaboravili ime Boga svog
i podigli ruke svoje k Bogu tuđem,
Ne bi li Bog iznašao to?
Jer On zna tajne u srcu.
A ubijaju nas za Tebe svaki dan;
s nama postupaju kao s ovcama klanicama.
Ustani, što spavaš, Gospode!
Probudi se, nemoj odbaciti zasvagda.
Zašto kriješ lice svoje?
Zaboravljaš nevolju i muku našu?
Duša naša pade u prah,
telo je naše bačeno na zemlju.
Ustani, pomoći naša,
i izbavi nas radi milosti svoje.
