Aliluja. Hvalite Gospoda, jer je dobar, jer je doveka milost Njegova.
Ko će iskazati silu Gospodnju?
Ispričati svu slavu Njegovu?
Blago onima koji drže istinu
i tvore pravo svagda!
Opomeni me se, Gospode,
po svojoj milosti k narodu svom;
pohodi me pomoću svojom,
Da bih video u dobru izabrane Tvoje,
veselio se u veselju naroda Tvog,
hvalio se zajedno s nasledstvom Tvojim.
Zgrešismo s ocima svojim,
postasmo krivci, bezakonici.
Oci naši u Misiru ne razumeše čudesa Tvojih,
ne opominjaše se velikih milosti Tvojih,
i vikaše kraj mora, kraj Crvenog Mora.
Ali im On pomože imena svog radi,
da bi pokazao silu svoju.
Zapreti Crvenom Moru, i presahnu;
i prevede ih preko bezdane kao preko pustinje;
I sačuva ih od ruke nenavidnikove,
i izbavi ih iz ruke neprijateljeve.
Pokri voda neprijatelje njihove,
nijedan od njih ne osta.
Tada verovaše rečima Njegovim,
i pevaše Mu hvalu.
Ali brzo zaboraviše dela Njegova,
i ne počekaše volje Njegove.
Polakomiše se u pustinji,
i stadoše kušati Boga u zemlji gde se ne živi.
On ispuni molbu njihovu,
ali posla pogibao na dušu njihovu.
Pozavideše Mojsiju
i Aronu, kog beše Gospod osvetio.
Rasede se zemlja,
i proždre Datana i zatrpa četu Avironovu.
I spali oganj četu njihovu,
i plamen sažeže bezbožnike.
Načiniše tele kod Horiva,
i klanjahu se kipu.
Menjahu slavu svoju
na priliku vola, koji jede travu.
Zaboraviše Boga, Spasitelja svog,
koji je učinio velika dela u Misiru,
Divna u zemlji Hamovoj,
strašna na Crvenom Moru.
I htede ih istrebiti,
da Mojsije izabranik Njegov ne stade kao u raselini pred Njim,
i ne odvrati jarost Njegovu
da ih ne istrebi.
Posle ne mariše za zemlju željenu,
ne verovaše reči Njegovoj.
Pobuniše se u šatorima svojim,
ne slušaše glas Gospodnji.
I On podiže ruku svoju na njih,
da ih pobije u pustinji,
Da pobije pleme njihovo među narodima,
i raseje ih po zemljama.
I pristaše za Velfegorom,
i jedoše prineseno na žrtvu mrtvima.
I rasrdiše Boga delima svojim,
i udari u njih pogibao.
I ustade Fines, i umilostivi,
i prestade pogibao.
I to mu se primi u pravdu,
od kolena do kolena doveka.
I razgneviše Boga na vodi Merivi,
i Mojsije postrada njih radi;
Jer dotužiše duhu njegovom,
i pogreši ustima svojim.
Ne istrebiše narode,
za koje im je Gospod rekao;
Nego se pomešaše s neznabošcima,
i naučiše dela njihova.
Stadoše služiti idolima njihovim,
i oni im biše zamka.
Sinove svoje i kćeri svoje prinosiše na žrtvu đavolima.
Prolivaše krv pravu;
krv sinova svojih i kćeri svojih,
koje prinošahu na žrtvu idolima hananskim,
i oskvrni se zemlja krvnim delima.
Oskvrniše sebe delima svojim,
i činiše preljubu postupanjem svojim.
I planu gnev Gospodnji na narod Njegov,
i omrznu Mu deo Njegov.
I predade ih u ruke neznabožačke,
i nenavidnici njihovi stadoše gospodariti nad njima.
Dosađivaše im neprijatelji njihovi,
i oni biše pokoreni pod vlast njihovu.
Mnogo ih je puta izbavljao,
ali Ga oni srdiše namerama svojim,
i biše poništeni za bezakonje svoje.
Ali On pogleda na nevolju njihovu,
čuvši tužnjavu njihovu,
I opomenu se zaveta svog s njima,
i pokaja se po velikoj milosti svojoj;
I učini, te ih stadoše žaliti
svi koji ih behu zarobili.
Spasi nas, Gospode Bože naš,
i pokupi nas iz neznabožaca,
da slavimo sveto ime Tvoje,
da se hvalimo Tvojom slavom!
Blagosloven Gospod Bog Izrailjev
od veka i doveka!
I sav narod neka kaže:
Amin! Aliluja!
