Načelniku pevačkom. Nemoj pogubiti. Zapis Davidov. Govorite li zaista istinu, silni, sudite li pravo, sinovi čovečiji?
Ta, bezakonja sastavljate u srcu,
mećete na merila zločinstva ruku svojih na zemlji.
Od samog rođenja zastraniše bezakonici,
od utrobe materine tumaraju govoreći laž.
U njima je jed kao jed zmijinji,
kao gluve aspide, koja zatiskuje uho svoje,
Koja ne čuje glas bajačev,
vračara veštog u vračanju.
Bože! Polomi im zube u ustima njihovim;
razbij čeljusti lavovima, Gospode!
Nek se proliju kao voda, i nestane ih.
Kad puste strele, neka budu kao slomljene.
Kao puž, koji se raščinja, neka iščile;
kao dete, koje žena pobaci, neka ne vide sunca.
Pre nego kotlovi vaši osete toplotu od potpaljenog trnja,
i sirovo i nagorelo neka raznese vihor.
Obradovaće se pravednik kad vidi osvetu,
opraće noge svoje u krvi bezbožnikovoj.
I reći će ljudi: Zaista ima ploda pravedniku!
Zaista je Bog sudija na zemlji!
