Načelniku pevačkom. Uz žice. Nauk Davidov. Usliši, Bože, molitvu moju, i nemoj se sakriti od moljenja mog.
Pazi, i saslušaj me;
cvilim u jadu svom i uzdišem
Od vike neprijateljske i od dosade bezbožničke;
jer dižu na me zlo, i u gnevu gone me.
Srce je moje uzdrhtalo u meni,
i strah smrtni popade me;
Strah i trepet dođe na me,
i groza poduze me.
I rekoh: Ko bi mi dao krila golubinja?
Ja bih odleteo i počinuo;
Daleko bih pobegao,
i nastanio se u pustinji.
Pohitao bih da utečem od vihora i od bure.
Porazi, Gospode, i razdeli jezike njihove,
jer vidim nasilje i svađu u gradu;
Danju i noću to hodi po zidovima njegovim;
zločinstvo je i muka posred njega.
Usred njega je pogibao,
s ulice njegove ne odlazi prevara i lukavstvo.
Jer ne ruži me neprijatelj moj,
to bih podneo;
ne ustaje na me javni nenavidnik,
od njega bih se sakrio.
Nego ti koji si mi bio to što ja sam,
drug moj i znanac moj.
S kojim mi beše radost deliti tajnu,
i u dom Božiji hodih kroz sabor narodni.
Neka ih ugrabi smrt,
neka živi siđu u pakao,
jer je zločinstvo u stanu njihovom i u njima.
Ja Boga prizivam,
i Gospod će me spasti.
Večerom i jutrom i u podne
tužim i uzdišem,
i čuće glas moj;
Učiniće, te će duša moja biti mirna
od onih koji napadaju na me,
jer ih mnogo imam.
Da usliši, i ukroti ih Bog,
koji živi od veka;
jer se ne menjaju i ne boje se Boga.
Dižu ruke svoje na one koji su s njima u miru,
i raskidaju svoju družbu.
Usta su im meka kao maslo,
a na srcu im je rat.
Reči su im blaže od ulja,
ali su goli mačevi.
Stavi na Gospoda breme svoje,
i On će te potkrepiti.
Neće dati doveka pravedniku da posrne.
Ti ćeš ih, Bože, svaliti u jamu pogibli;
krvopije i lukavi neće sastaviti polovine dana svojih.
A ja se u Tebe uzdam.
