Psalam Davidov, kad bijaše u pustinji Judejskoj. Bože! Ti si Bog moj, k Tebi ranim, žedna je Tebe duša moja, za Tobom čezne telo moje u zemlji suvoj, žednoj i bezvodnoj.
Tako bih Te ugledao u svetinji,
da bih video silu Tvoju i slavu Tvoju.
Jer je dobrota Tvoja bolja od života.
Usta bi moja hvalila Tebe;
Tako bih Te blagosiljao za života svog,
u ime Tvoje podigao bih ruke svoje.
Kao salom i uljem nasitila bi se duša moja,
i radosnim glasom hvalila bi Te usta moja.
Kad Te se sećam na postelji,
sve noćne straže razmišljam o Tebi.
Jer si Ti pomoć moja,
i u senu krila Tvojih veselim se.
Duša se moja prilepila za Tebe,
desnica Tvoja drži me.
Koji traže pogibao duši mojoj,
oni će otići pod zemlju.
Izginuće od mača,
i dopašće lisicama.
A car će se veseliti o Bogu,
hvaliće se svaki koji se kune Njim,
kad se zatisnu usta onima koji govore laž.
