Nauk Asafov. Zašto se, Bože, srdiš na nas dugo; dimi se gnev Tvoj na ovce paše Tvoje?
Opomeni se sabora svog, koji si stekao od starine,
iskupio sebi u naslednu državu,
gore Siona, na kojoj si se naselio.
Podigni stope svoje na stare razvaline:
sve je razrušio neprijatelj u svetinji.
Riču neprijatelji Tvoji na mestu sabora Tvojih,
svoje običaje postavljaju mesto naših običaja.
Vidiš, oni su kao onaj koji podiže sekiru
na spletene grane u drveta.
Sve u njemu što je rezano razbiše sekirama i bradvama.
Ognjem sažegoše svetinju Tvoju;
na zemlju obalivši oskvrniše stan imena Tvog.
Rekoše u srcu svom: Potrimo ih sasvim.
Popališe sva mesta sabora Božijih na zemlji.
Običaja svojih ne vidimo, nema više proroka,
i nema u nas ko bi znao dokle će to trajati.
Dokle će se, Bože, rugati nasilnik?
Hoće li doveka protivnik prkositi imenu Tvom?
Zašto ustavljaš ruku svoju i desnicu svoju?
Pruži iz nedara svojih, i istrebi ih.
Bože, care moj,
koji od starine tvoriš spasenje posred zemlje!
Ti si silom svojom raskinuo more,
i satro glave vodenim nakazama.
Ti si razmrskao glavu krokodilu,
dao ga onima koji žive u pustinji da ga jedu.
Ti si otvorio izvore i potoke,
Ti si isušio reke koje ne presišu.
Tvoj je dan i Tvoja je noć,
Ti si postavio zvezde i sunce.
Ti si utvrdio sve krajeve zemaljske,
leto i zimu Ti si uredio.
Opomeni se toga, neprijatelj se ruga Gospodu,
i narod bezumni ne mari za ime Tvoje.
Ne daj zverima dušu grlice svoje,
nemoj zaboraviti stado stradalaca svojih zasvagda.
Pogledaj na zavet;
jer su sve pećine zemaljske pune stanova bezakonja.
Nevoljnik nek se ne vrati sramotan,
ništi i ubogi neka hvale ime Tvoje.
Ustani, Bože, brani stvar svoju,
opomeni se kako Ti se bezumnik ruga svaki dan!
Ne zaboravi obesti neprijatelja svojih,
vike, koju jednako dižu protivnici Tvoji!
