Plačna pesma Davidova, koju je pevao Gospodu poradi Husa od plemena Venijaminova. Gospode, Bože moj! U Tebe se uzdam, sačuvaj me od svih koji me gone, i izbavi me.
Da mi neprijatelj ne iščupa dušu kao lav.
Čupa, a nema ko da izbavi.
Gospode, Bože moj!
Ako sam to učinio,
ako je nepravda u rukama mojim,
Ako sam zlo vratio prijatelju svom,
ili krivo učinio onima koji na me na pravdi napadahu;
Neka goni neprijatelj dušu moju,
i neka je stigne,
i pogazi na zemlju život moj
i slavu moju u prah obrati.
Ustani, Gospode, u gnevu svom;
digni se na žestinu neprijatelja mojih;
probudi se meni na pomoć, i otvori sud.
I ljudstvo će se sleći oko Tebe;
iznad njega izađi u visinu.
Gospod sudi narodima.
Sudi mi, Gospode, po pravdi mojoj,
i po bezazlenosti mojoj neka mi bude.
Nek se prekine zloća bezbožnička,
a pravednika potpomozi,
jer Ti ispituješ srca i utrobe, Bože pravedni!
Štit je meni u Boga,
koji čuva one koji su pravog srca.
Bog je pravedan sudija,
i Bog je svaki dan gotov na gnev.
Ako se neće bezbožnik da obrati,
On oštri mač svoj, nateže luk svoj, i naperuje ga;
I zapinje smrtnu strelu,
čini strele svoje da pale.
Gle, bezbožnik zače nepravdu,
trudan beše zločinstvom, i rodi sebi prevaru.
Kopa jamu i iskopa,
i pade u jamu koju je načinio.
Zloba njegova obrati se na njegovu glavu,
i zločinstvo njegovo pade na teme njegovo.
Hvalim Gospoda za pravdu Njegovu,
i pevam imenu Gospoda Višnjeg.
