U Tebe se, Gospode, uzdam,
nemoj me ostaviti pod sramotom večnom.
Pravdom svojom izbavi me, i oprosti me,
prigni k meni uho svoje i pomozi mi.
Budi mi grad
gde bih svagda dolazio da živim,
uredi spasenje moje;
jer si Ti grad moj i krepost moja.
Bože moj! Uzmi me iz ruke bezbožnikove,
iz ruke bezakonikove i nasilnikove.
Jer si Ti nadanje moje,
Gospod je Gospod pouzdanje moje od mladosti moje.
Tebe se držim od rođenja,
od utrobe matere moje Ti si branič moj;
Tobom se hvalim svagda.
Čudo sam mnogima,
a Ti si utočište moje jako.
Usta su moja puna hvale Tvoje,
slave Tvoje svaki dan.
Nemoj me odbaciti pod starost,
kad me izdaje snaga moja, nemoj me ostaviti.
Jer neprijatelji moji misle o meni,
i koji vrebaju dušu moju dogovaraju se,
Govoreći: Bog ga je ostavio,
poterajte i uhvatite ga,
jer ga nema ko izbaviti.
Bože! Ne budi daleko od mene;
Bože moj! Pohitaj mi u pomoć.
Nek se postide i poginu
protivnici duše moje;
neka popadne stid i sramota
na one koji mi traže zla!
A ja ću se svagda uzdati,
i ponavljaću hvale Tebi.
Usta će moja kazivati pravdu Tvoju,
svaki dan dobročinstva Tvoja,
jer im ne znam broja.
Ući ću u sili Gospoda Gospoda,
i slaviću samo Tvoju pravdu.
Bože! Ti si me učio od mladosti,
i do danas kazujem čudesa Tvoja.
Ni u starosti i kad osedeh
nemoj me ostaviti, Bože,
eda bih kazivao mišicu Tvoju nasleđu,
svoj omladini silu Tvoju,
Pravda je Tvoja, Bože,
do najviše visine;
u velikim delima, koja si učinio,
Bože, ko je kao Ti?
Koliko si me puta bacao u velike i ljute nevolje,
pak si me opet ostavio među živima
i iz bezdana me zemaljskih opet izvadio.
Mnogo si me puta podizao
i ponavljao utehe.
I ja Te hvalim uz psaltir,
Tvoju vernost, Bože moj;
udaram Ti u gusle, Sveče Izrailjev!
Raduju se usta moja kad pevam Tebi,
i duša moja, koju si izbavio.
I jezik moj svaki dan kazuje pravdu Tvoju;
jer su postiđeni i posramljeni oni koji mi traže zla.
