Načelniku pevačkom. Uz Getsku spravu. Psalam Asafov. Radujte se Bogu, koji nam daje krepost; poklikujte Bogu Jakovljevom.
Podignite pesme, dajte bubanj,
slatke gusle sa psaltirom.
Trubite o meni u trubu,
o uštapu radi praznika našeg.
Jer je takav zakon u Izrailja,
naredba od Boga Jakovljevog.
Za svedočanstvo postavi Josifu ovo,
kad iđaše na zemlju misirsku.
Jezik, kog ne znah, čuh!
„Uklonio sam ramena njegova od bremena,
ruke njegove oprostiše se kotarica.
U nevolji si me zazvao, i izbavih te,
usliših te usred groma,
na vodi Merivi iskušah te.
Slušaj, narode moj, i zasvedočiću ti,
Izrailju, o kad bi me poslušao:
Da ne bude u tebe tuđeg boga,
i bogu stranom nemoj se klanjati.
Ja sam Gospod, Bog tvoj,
koji sam te izveo iz zemlje misirske;
otvori usta svoja, i ja ću ih napuniti.
Ali ne posluša narod moj glas moj,
Izrailj ne mari za me.
I ja ih pustih na volju srca njihova,
neka hode po svojim mislima.
O kad bi narod moj slušao mene,
i sinovi Izrailjevi hodili putevima mojim!
Brzo bih pokorio neprijatelje njihove,
i na protivnike njihove digao bih ruku svoju;
Koji mrze na Gospoda, bili bi im pokorni,
i dobri dani njihovi bili bi doveka;
Najboljom bi pšenicom hranio njih,
i medom bih iz kamena sitio ih.”
