Zašto, Gospode, stojiš daleko,
kriješ se kad je nevolja?
S oholosti bezbožnikove muči se ubogi;
hvataju se ubogi prevarom koju izmišljaju bezbožnici.
Jer se bezbožnik diči željom duše svoje,
grabljivca pohvaljuje.
Bezbožnik u obesti svojoj ne mari za Gospoda:
„On ne vidi”.
Nema Boga u mislima njegovim.
Svagda su putevi njegovi krivi;
za sudove Tvoje ne zna;
na neprijatelje svoje neće ni da gleda.
U srcu svom kaže: Neću posrnuti;
zlo neće doći nikad.
Usta su mu puna nevaljalih reči, prevare i uvrede,
pod jezikom je njegovim muka i pogibao.
Sedi u zasedi iza kuće;
u potaji ubija pravoga;
oči njegove vrebaju ubogoga.
Sedi u potaji kao lav u pećini;
sedi u zasedi da uhvati ubogoga;
hvata ubogoga uvukavši ga u mrežu svoju.
Pritaji se, prilegne,
i ubogi padaju u jake nokte njegove.
Kaže u srcu svom:
„Bog je zaboravio, okrenuo je lice svoje, neće videti nikad.”
Ustani Gospode!
Digni ruku svoju,
ne zaboravi nevoljnih.
Zašto bezbožnik da ne mari za Boga
govoreći u srcu svom da Ti nećeš videti?
Ti vidiš;
jer gledaš uvrede i muke
i pišeš ih na ruci.
Tebi predaje sebe ubogi;
siroti Ti si pomoćnik.
Satri mišicu bezbožnom i zlom,
da se traži i ne nađe bezbožnost njegova.
Gospod je car svagda, doveka,
nestaće neznabožaca sa zemlje njegove.
Gospode! Ti čuješ želje ništih;
utvrdi srce njihovo;
otvori uho svoje,
Da daš sud siroti i nevoljniku,
da prestanu goniti čoveka sa zemlje.
