Pesma. Psalam Davidov. Gotovo je srce moje, Bože; pevaću i hvaliću zajedno sa slavom svojom.
Preni se psaltire i gusle,
ustaću rano.
Slaviću Tebe, Gospode, po narodima,
pojaću Tebi po plemenima.
Jer je svrh nebesa milost Tvoja
i do oblaka istina Tvoja.
Uzvisi se više nebesa, Bože,
i po svoj zemlji neka bude slava Tvoja!
Da bi se izbavili mili Tvoji,
pomozi desnicom svojom,
i usliši me.
Bog reče u svetinji svojoj:
„Veseliću se,
razdeliću Sihem,
i dolinu Sokot razmeriću.
Moj je Galad, moj je Manasija,
Jefrem je krepost glave moje,
Juda skiptar moj.
Moav je čaša iz koje se umivam,
Edomu ću pružiti obuću svoju;
nad zemljom filistejskom popevaću.”
Ko će me odvesti u tvrdi grad?
Ko će me otpratiti do Edoma?
Zar nećeš Ti, Bože, koji si nas odbacio,
i ne ideš, Bože, s vojskama našim?
Daj nam pomoć u teskobi,
odbrana je čovečija uzalud.
Bogom smo jaki;
On gazi neprijatelje naše.
