Načelniku pevačkom. Sluge Gospodnjeg Davida. Bezakoniku je bezbožna reč u srcu; nema straha Božijeg pred očima njegovim.
Ali laže sebi u oči,
mesto da prizna svoje bezakonje i omrzne na nj.
Reči su usta njegovih nepravda i lukavstvo,
neće da se opameti da tvori dobro.
Bezakonje smišlja na postelji svojoj,
stoji na putu rđavom,
zlo mu nije mrsko.
Gospode! Do neba je milost Tvoja,
i istina Tvoja do oblaka.
Pravda je Tvoja kao gore Božije,
sudovi Tvoji bezdana velika;
ljude i stoku Ti čuvaš, Gospode!
Kako je dragocena milost Tvoja, Bože!
Sinovi ljudski u senu krila Tvojih ne boje se.
Hrane se od izobila doma Tvog,
i iz potoka sladosti svojih Ti ih napajaš.
Jer je u Tebe izvor životu,
Tvojom svetlošću vidimo svetlost.
Raširi milost svoju na one koji Te znaju,
i pravdu svoju na dobra srca.
Ne daj da stane na mene noga ohola,
i ruka bezbožnička da me zaljulja.
Onamo neka padnu koji čine bezakonje,
neka se stropoštaju i ne mogu ustati.
