Песма. Псалам Асафов. Боже! Немој замукнути, немој ћутати, нити почивај, Боже!
Јер ево непријатељи Твоји узавреше,
и који Те ненавиде, подигоше главу.
По народ Твој зло наумише,
и договарају се на изабране Твоје.
Рекоше: Ходите да их истребимо између народа
да се више не спомиње име Израиљево.
Сложно присташе
и супрот Теби веру ухватише:
Насеља Едомова и Исмаиловци,
Моав и Агарени,
Гевал и Амон и Амалик,
Филистеји с Тирцима;
И Асур удруже се с њима;
постадоше мишица синовима Лотовим.
Учини им онако као Мадијану,
као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.
Који су истребљени у Аендору,
нагнојише собом земљу.
Уради с њима, с кнезовима њиховим,
као с Оривом и Зивом,
и са свима главарима њиховим
као са Зевејем и Салманом.
Јер говоре:
Освојимо насеља Божија.
Боже мој! Заповеди нека буду као прах,
као песак пред ветром.
Као што огањ сажиже шуму,
и као пламен што запаљује горе,
Тако их погнај буром својом
и вихором својим смети их.
Покриј лице њихово срамотом,
да би тражили име Твоје, Господе!
Нека се стиде и сраме довека,
нека се смету и изгину!
И нека знају да си Ти, коме је име Господ,
једини највиши над свом земљом.
