Псалам Давидов, кад бијаше у пустињи Јудејској. Боже! Ти си Бог мој, к Теби раним, жедна је Тебе душа моја, за Тобом чезне тело моје у земљи сувој, жедној и безводној.
Тако бих Те угледао у светињи,
да бих видео силу Твоју и славу Твоју.
Јер је доброта Твоја боља од живота.
Уста би моја хвалила Тебе;
Тако бих Те благосиљао за живота свог,
у име Твоје подигао бих руке своје.
Као салом и уљем наситила би се душа моја,
и радосним гласом хвалила би Те уста моја.
Кад Те се сећам на постељи,
све ноћне страже размишљам о Теби.
Јер си Ти помоћ моја,
и у сену крила Твојих веселим се.
Душа се моја прилепила за Тебе,
десница Твоја држи ме.
Који траже погибао души мојој,
они ће отићи под земљу.
Изгинуће од мача,
и допашће лисицама.
А цар ће се веселити о Богу,
хвалиће се сваки који се куне Њим,
кад се затисну уста онима који говоре лаж.
