Хвалите Господа, јер је добар;
јер је довека милост Његова.
Тако нека кажу које је избавио Господ,
које је избавио из руке непријатељеве,
Скупио их из земаља,
од истока и запада, од севера и мора.
Луташе по пустињи где се не живи,
пута граду насељеном не находише;
Беху гладни и жедни,
и душа њихова изнемагаше у њима;
Али завикаше ка Господу у тузи својој;
и избави их из невоље њихове.
И изведе их на прав пут,
који иде у град насељени.
Нека хвале Господа за милост Његову,
и за чудеса Његова ради синова људских!
Јер сити душу ташту,
и душу гладну пуни добра.
Седеше у тами и у сену смртном,
оковани у тугу и у гвожђе;
Јер не слушаше речи Божијих,
и не марише за вољу Вишњег.
Он поништи срце њихово страдањем;
спотакоше се, и не беше кога да помогне.
Али завикаше ка Господу у тузи својој,
и избави их из невоље њихове;
Изведе их из таме и сена смртног,
и раскиде окове њихове.
Нека хвале Господа за милост Његову,
и за чудеса Његова ради синова људских!
Јер разби врата бронзана,
и преворнице гвоздене сломи.
Безумници страдаше за неваљале путеве своје,
и за неправде своје.
Свако се јело гадило души њиховој,
и дођоше до врата смртних.
Али завикаше ка Господу у тузи својој,
и избави их из невоље њихове.
Посла реч своју и исцели их,
и избави их из гроба њиховог.
Нека хвале Господа за милост Његову,
и за чудеса Његова ради синова људских!
И нека принесу жртву за хвалу,
и казују дела Његова у песмама!
Који плове по мору на корабљима,
и раде на великим водама,
Они су видели дела Господња,
и чудеса Његова у дубини.
Каже, и диже се силан ветар,
и устају вали на њему,
Дижу се до небеса и спуштају до бездана:
душа се њихова у невољи разлива;
Посрћу и љуљају се као пијани;
све мудрости њихове нестаје.
Али завикаше ка Господу у тузи својој,
и изведе их из невоље њихове.
Он обраћа ветар у тишину,
и вали њихови умукну.
Веселе се кад се стишају,
и води их у пристаниште које желе.
Нека хвале Господа за милост Његову,
и за чудеса Његова ради синова људских!
Нека Га узвишују на сабору народном,
на скупштини старешинској славе Га!
Он претвара реке у пустињу,
и изворе водене у сухоту,
Родну земљу у слану пустару
за неваљалство оних који живе на њој.
Он претвара пустињу у језера,
и суву земљу у изворе водене,
И насељава онамо гладне.
Они зидају градове за живљење;
Сеју поља,
саде винограде
и сабирају летину.
Благосиља их и множе се јако,
и стоке им не умањује.
Пре их беше мало,
падаху од зла и невоље, што их стизаше.
Он сипа срамоту на кнезове,
и оставља их да лутају по пустињи где нема путева.
Он извлачи убогога из невоље,
и племена множи као стадо.
Добри виде и радују се,
а свако неваљалство затискује уста своја.
Ко је мудар, нека запамти ово,
и нека познају милости Господње.
