Начелнику певача Идутунових. Псалам Давидов. Та, у Бога је мир души мојој, од Њега је спасење моје!
Та, Он је град мој и спасење моје,
уточиште моје, нећу посрнути нимало.
Докле ћете нападати на човека?
Сви хоћете да га оборите као зид наваљен,
као ограду испроваљивану.
Баш наумише да га свргну с висине,
омиле им лаж,
устима благосиљају, а у срцу куну.
Да, у Богу се смири, душо моја;
јер је у Њему нада моја.
Он је град мој и спасење моје,
уточиште моје, нећу посрнути.
У Богу је спасење моје и слава моја,
тврди град и пристаниште мени је у Богу.
Народе! Уздај се у Њега у свако доба;
изливајте пред Њим срце своје;
Бог је наше уточиште.
Та, синови су простачки ништа,
синови су господски лаж,
да се метну на мерила,
били би лакши него ништа.
Не уздајте се у власт ни у отимање,
немојте бити ништави;
кад расте богатство,
не дајте да вам срце прионе за њ.
Једном рече Бог и више пута чух,
да је крепост у Бога.
И у Тебе је, Господе, милост;
јер Ти плаћаш свакоме по делима његовим.
