Псалам Давидов. Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,
Добротвор мој и ограда моја,
уточиште моје и Избавитељ мој,
Штит мој, Онај у кога се уздам,
који ми покорава народ мој.
Господе! Шта је човек, те знаш за њ,
и син смртнога, те га пазиш?
Човек је као ништа;
дани су његови као сен, који пролази.
Господе! Савиј небеса своја, и сиђи;
дотакни се гора, и задимиће се.
Севни муњом, и разагнај их;
пусти стреле своје, и распи их.
Пружи руку своју с висине, избави ме
и извади ме из воде велике,
из руку туђинаца,
Којих уста говоре ништавне ствари,
и којих је десница десница лажна.
Боже! Песму нову певаћу Ти,
у псалтир од десет жица удараћу Теби,
Који дајеш спасење царевима,
и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.
Избави ме и отми ме из руке туђинаца,
којих уста говоре ништавне ствари,
и којих је десница десница лажна.
Синови наши нека буду као биље,
које весело одрасте у младости;
кћери наше као ступови
прекрасно израђени у двору;
Житнице наше пуне,
обилне сваким житом;
овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада
по становима нашим.
Волови наши нека буду товни;
нека не буду нападања, ни бежања,
ни тужњаве по улицама нашим.
Благо народу, у ког је све овако!
Благо народу, у ког је Господ Бог!
