Начелнику певачком. Наук синова Корејевих. Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
Руком својом изгнао си народе, а њих посадио;
искоренио си племена, а њих намножио.
Јер не задобише земље својим мачем,
нити им мишица њихова поможе,
него Твоја десница и Твоја мишица,
и светлост лица Твог,
јер Ти беху омилели.
Боже, царе мој, Ти си онај исти,
пошљи помоћ Јакову!
С Тобом ћемо избости непријатеље своје,
и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
Јер се не уздам у лук свој,
нити ће ми мач мој помоћи.
Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших,
и ненавиднике наше посрамићеш.
Богом ћемо се хвалити сваки дан,
и име Твоје славићемо довека.
Али сад си нас повргао и посрамио,
и не идеш с војском нашом.
Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља,
и непријатељи нас наши харају.
Дао си нас као овце да нас једу,
и по народима расејао си нас.
У бесцење си продао народ свој,
и ниси му подигао цене.
Дао си нас на подсмех суседима нашим,
да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
Начинио си од нас причу у народа,
гледајући нас машу главом туђинци.
Сваки је дан срамота моја преда мном,
и стид је попао лице моје.
Од речи подсмевачевих и ругачевих,
и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
Све ово снађе нас;
али не заборависмо Тебе,
нити преступисмо завет Твој.
Не одступи натраг срце наше,
и стопе наше не зађоше с пута Твог.
Кад си нас био у земљи змајевској,
и покривао нас сеном смртним,
Онда да бејасмо заборавили име Бога свог
и подигли руке своје к Богу туђем,
Не би ли Бог изнашао то?
Јер Он зна тајне у срцу.
А убијају нас за Тебе сваки дан;
с нама поступају као с овцама кланицама.
Устани, што спаваш, Господе!
Пробуди се, немој одбацити засвагда.
Зашто кријеш лице своје?
Заборављаш невољу и муку нашу?
Душа наша паде у прах,
тело је наше бачено на земљу.
Устани, помоћи наша,
и избави нас ради милости своје.
