Псалам Давидов. Господ је видело моје и спасење моје; кога да се бојим? Господ је крепост живота мог; кога да се страшим?
Ако навале на ме зликовци
да поједу тело моје,
противници и непријатељи моји,
спотаћи ће се и пашће.
Ако против мене војска у логор стане,
неће се уплашити срце моје;
ако се на ме рат дигне,
ја се ни онда нећу бојати.
За једно само молим Господа,
само то иштем,
да живим у дому Господњем
све дане живота свог,
да гледам красоту Господњу
и раним у цркву Његову.
Јер би ме сакрио у колиби својој
у зло доба;
склонио би ме под кровом шатора свог;
на камену гору попео би ме.
Тада бих подигао главу своју
пред непријатељима који би ме опколили;
принео бих у Његовом шатору жртву хвале;
запевао бих и хвалио Господа.
Чуј, Господе, глас мој, Тебе призивам,
смилуј се на ме и услиши ме.
Срце моје говори пред Тобом што си рекао: „Тражите лице моје”.
Тражим лице Твоје, Господе!
Немој одвратити од мене лице своје,
немој у гневу оставити слугу свог;
буди Помоћник мој; немој ме одбити,
и немој ме оставити, Боже, Спаситељу мој!
Јер отац мој и мати моја оставише ме;
али Господ нека ме прихвати.
Упути ме, Господе, на пут свој
и води ме правом стазом
поради оних који ме вребају.
Немој ме дати на вољу непријатељима мојим;
јер усташе на ме лажни сведоци;
али злоба говори сама против себе.
Верујем да ћу видети доброту Господњу на земљи живих.
Уздај се у Господа, буди слободан;
нека буде срце твоје крепко, уздај се у Господа.
