У Тебе се, Господе, уздам,
немој ме оставити под срамотом вечном.
Правдом својом избави ме, и опрости ме,
пригни к мени ухо своје и помози ми.
Буди ми град
где бих свагда долазио да живим,
уреди спасење моје;
јер си Ти град мој и крепост моја.
Боже мој! Узми ме из руке безбожникове,
из руке безаконикове и насилникове.
Јер си Ти надање моје,
Господ је Господ поуздање моје од младости моје.
Тебе се држим од рођења,
од утробе матере моје Ти си бранич мој;
Тобом се хвалим свагда.
Чудо сам многима,
а Ти си уточиште моје јако.
Уста су моја пуна хвале Твоје,
славе Твоје сваки дан.
Немој ме одбацити под старост,
кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.
Јер непријатељи моји мисле о мени,
и који вребају душу моју договарају се,
Говорећи: Бог га је оставио,
потерајте и ухватите га,
јер га нема ко избавити.
Боже! Не буди далеко од мене;
Боже мој! Похитај ми у помоћ.
Нек се постиде и погину
противници душе моје;
нека попадне стид и срамота
на оне који ми траже зла!
А ја ћу се свагда уздати,
и понављаћу хвале Теби.
Уста ће моја казивати правду Твоју,
сваки дан доброчинства Твоја,
јер им не знам броја.
Ући ћу у сили Господа Господа,
и славићу само Твоју правду.
Боже! Ти си ме учио од младости,
и до данас казујем чудеса Твоја.
Ни у старости и кад оседех
немој ме оставити, Боже,
еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу,
свој омладини силу Твоју,
Правда је Твоја, Боже,
до највише висине;
у великим делима, која си учинио,
Боже, ко је као Ти?
Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље,
пак си ме опет оставио међу живима
и из бездана ме земаљских опет извадио.
Много си ме пута подизао
и понављао утехе.
И ја Те хвалим уз псалтир,
Твоју верност, Боже мој;
ударам Ти у гусле, Свече Израиљев!
Радују се уста моја кад певам Теби,
и душа моја, коју си избавио.
И језик мој сваки дан казује правду Твоју;
јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.
