Псалам Давидов. Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
Узми оружје и штит,
и дигни се мени у помоћ.
Потегни копље,
и пресеци пут онима који ме гоне,
реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
Нека се постиде и посраме који траже душу моју;
нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
Нека буду као прах пред ветром,
и анђео Господњи нека их прогони.
Нека буде пут њихов таман и клизав,
и анђео Господњи нека их тера.
Јер низашта застреше мрежом јаму за мене,
низашта ископаше јаму души мојој.
Нека дође на њега погибао ненадна,
и мрежа коју је наместио нека улови њега,
нека он у њу падне на погибао.
А душа ће се моја радовати о Господу,
и веселиће се за помоћ Његову.
Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти,
који избављаш страдалца од оног који му досађује,
и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
Усташе на ме лажни сведоци;
шта не знам, за оно ме питају.
Плаћају ми зло за добро,
и сиротовање души мојој.
Ја се у болести њиховој облачих у врећу,
мучих постом душу своју,
и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
Као пријатељ, као брат поступах;
бејах сетан и с обореном главом
као онај који за матером жали.
А они се радују кад се ја спотакнем,
и купе се, купе се на ме,
задају ране, не знам зашто,
чупају и не престају.
С неваљалим и подругљивим беспосличарима
шкргућу на ме зубима својим.
Господе! Хоћеш ли дуго гледати?
Отми душу моју од нападања њиховог,
од ових лавова јединицу моју.
Признаћу Те у сабору великом,
усред многог народа хвалићу Те.
Да ми се не би светили који ми злобе неправедно,
и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
Јер они не говоре о миру,
него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
Разваљују на ме уста своја,
и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
Видиш, Господе! Немој ћутати;
Господе! Немој одступити од мене.
Пробуди се, устани на суд мој,
Боже мој и Господе, и на парницу моју.
Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој,
да ми се не свете.
Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели!
Не дај да говоре: Прождресмо га.
Нек се постиде и посраме
сви који се радују злу мом,
нек се обуку у стид и у срам
који се размећу нада мном.
Нека се радују и веселе који ми желе правду,
и говоре једнако: Велик Господ,
који жели мира слузи свом!
И мој ће језик казивати правду Твоју,
и хвалу Теби сваки дан.
