Начелнику певачком. Уз Гетску справу. Псалам Асафов. Радујте се Богу, који нам даје крепост; покликујте Богу Јаковљевом.
Подигните песме, дајте бубањ,
слатке гусле са псалтиром.
Трубите о мени у трубу,
о уштапу ради празника нашег.
Јер је такав закон у Израиља,
наредба од Бога Јаковљевог.
За сведочанство постави Јосифу ово,
кад иђаше на земљу мисирску.
Језик, ког не знах, чух!
„Уклонио сам рамена његова од бремена,
руке његове опростише се котарица.
У невољи си ме зазвао, и избавих те,
услиших те усред грома,
на води Мериви искушах те.
Слушај, народе мој, и засведочићу ти,
Израиљу, о кад би ме послушао:
Да не буде у тебе туђег бога,
и богу страном немој се клањати.
Ја сам Господ, Бог твој,
који сам те извео из земље мисирске;
отвори уста своја, и ја ћу их напунити.
Али не послуша народ мој глас мој,
Израиљ не мари за ме.
И ја их пустих на вољу срца њихова,
нека ходе по својим мислима.
О кад би народ мој слушао мене,
и синови Израиљеви ходили путевима мојим!
Брзо бих покорио непријатеље њихове,
и на противнике њихове дигао бих руку своју;
Који мрзе на Господа, били би им покорни,
и добри дани њихови били би довека;
Најбољом би пшеницом хранио њих,
и медом бих из камена ситио их.”
