Алилуја. Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова.
Ко ће исказати силу Господњу?
Испричати сву славу Његову?
Благо онима који држе истину
и творе право свагда!
Опомени ме се, Господе,
по својој милости к народу свом;
походи ме помоћу својом,
Да бих видео у добру изабране Твоје,
веселио се у весељу народа Твог,
хвалио се заједно с наследством Твојим.
Згрешисмо с оцима својим,
постасмо кривци, безаконици.
Оци наши у Мисиру не разумеше чудеса Твојих,
не опомињаше се великих милости Твојих,
и викаше крај мора, крај Црвеног Мора.
Али им Он поможе имена свог ради,
да би показао силу своју.
Запрети Црвеном Мору, и пресахну;
и преведе их преко бездане као преко пустиње;
И сачува их од руке ненавидникове,
и избави их из руке непријатељеве.
Покри вода непријатеље њихове,
ниједан од њих не оста.
Тада вероваше речима Његовим,
и певаше Му хвалу.
Али брзо заборавише дела Његова,
и не почекаше воље Његове.
Полакомише се у пустињи,
и стадоше кушати Бога у земљи где се не живи.
Он испуни молбу њихову,
али посла погибао на душу њихову.
Позавидеше Мојсију
и Арону, ког беше Господ осветио.
Раседе се земља,
и прождре Датана и затрпа чету Авиронову.
И спали огањ чету њихову,
и пламен сажеже безбожнике.
Начинише теле код Хорива,
и клањаху се кипу.
Мењаху славу своју
на прилику вола, који једе траву.
Заборавише Бога, Спаситеља свог,
који је учинио велика дела у Мисиру,
Дивна у земљи Хамовој,
страшна на Црвеном Мору.
И хтеде их истребити,
да Мојсије изабраник Његов не стаде као у раселини пред Њим,
и не одврати јарост Његову
да их не истреби.
После не марише за земљу жељену,
не вероваше речи Његовој.
Побунише се у шаторима својим,
не слушаше глас Господњи.
И Он подиже руку своју на њих,
да их побије у пустињи,
Да побије племе њихово међу народима,
и расеје их по земљама.
И присташе за Велфегором,
и једоше принесено на жртву мртвима.
И расрдише Бога делима својим,
и удари у њих погибао.
И устаде Финес, и умилостиви,
и престаде погибао.
И то му се прими у правду,
од колена до колена довека.
И разгневише Бога на води Мериви,
и Мојсије пострада њих ради;
Јер дотужише духу његовом,
и погреши устима својим.
Не истребише народе,
за које им је Господ рекао;
Него се помешаше с незнабошцима,
и научише дела њихова.
Стадоше служити идолима њиховим,
и они им бише замка.
Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима.
Проливаше крв праву;
крв синова својих и кћери својих,
које приношаху на жртву идолима хананским,
и оскврни се земља крвним делима.
Оскврнише себе делима својим,
и чинише прељубу поступањем својим.
И плану гнев Господњи на народ Његов,
и омрзну Му део Његов.
И предаде их у руке незнабожачке,
и ненавидници њихови стадоше господарити над њима.
Досађиваше им непријатељи њихови,
и они бише покорени под власт њихову.
Много их је пута избављао,
али Га они срдише намерама својим,
и бише поништени за безакоње своје.
Али Он погледа на невољу њихову,
чувши тужњаву њихову,
И опомену се завета свог с њима,
и покаја се по великој милости својој;
И учини, те их стадоше жалити
сви који их беху заробили.
Спаси нас, Господе Боже наш,
и покупи нас из незнабожаца,
да славимо свето име Твоје,
да се хвалимо Твојом славом!
Благословен Господ Бог Израиљев
од века и довека!
И сав народ нека каже:
Амин! Алилуја!
