Still ScriptureRoom for the Word. My Church

А Јов одговори и рече:

Заиста, знам да је тако;
јер како би могао човек бити прав пред Богом?

Ако би се хтео прети с Њим,
не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.

Мудар је срцем и јак снагом;
ко се је опро Њему и био срећан?

Он премешта горе, да нико и не опази;
превраћа их у гневу свом;

Он креће земљу с места њеног
да јој се ступови дрмају;

Он кад запрети сунцу, не излази;
Он запечаћава звезде;

Он разапиње небо сам,
и гази по валима морским;

Он је начинио звезде
кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;

Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне,
којима нема броја.

Гле, иде мимо мене, а ја не видим;
прође, а ја га не опазим.

Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати?
Ко ће Му казати: Шта радиш?

Бог не устеже гнева свог,
падају пода Њ охоли помоћници.

А како би Му ја одговарао
и бирао речи против Њега?

Да сам и прав, нећу Му се одговорити,
ваља да се молим судији свом.

Да Га зовем и да ми се одзове,
још не могу веровати да је чуо глас мој.

Јер ме је вихором сатро
и задао ми много рана низашта.

Не да ми да одахнем,
него ме сити горчинама.

Ако је на силу, гле, Он је најсилнији;
ако на суд, ко ће ми сведочити?

Да се правдам, моја ће ме уста осудити;
да сам добар, показаће да сам неваљао.

Ако сам добар, нећу знати за то;
омрзао ми је живот мој.

Свеједно је;
зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.

Кад би још убио бич наједанпут!
Али се смеје искушавању правих.

Земља се даје у руке безбожнику;
лице судија њених заклања;
ако не Он, да ко?

Али дани моји бише бржи од гласника;
побегоше, не видеше добра.

Прођоше као брзе лађе,
као орао кад лети за храну.

Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју,
оставићу гнев свој и окрепићу се;

Страх ме је од свих мука мојих,
знам да ме нећеш оправдати.

Бићу крив;
зашто бих се мучио узалуд?

Да се измијем водом снежницом,
и да очистим сапуном руке своје,

Тада ћеш ме замочити у јаму
да се гаде на ме моје хаљине.

Јер није човек као ја
да Му одговарам,
да идем с Њим на суд;

Нити има међу нама кмета
да би ставио руку своју међу нас двојицу.

Нека одмакне од мене прут свој,
и страх Његов нека ме не страши;

Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати;
јер овако не знам за себе.

Choose edition

Book & chapter

Passage

Edition source & rights