Зашто Свемогућем нису сакривена времена?
И који Га знају, не виде дана Његових?
Међе помичу безбожни,
отимају стадо и пасу;
Магарца сиротама одгоне;
у залогу узимају вола удовици;
Сиромахе одбијају с пута;
убоги у земљи крију се сви.
Гле, као дивљи магарци у пустињи
излазе на посао свој
устајући рано на плен;
пустиња је храна њима и деци њиховој.
Жању њиву
и беру виноград који није њихов;
Гола нагоне да ноћује без хаљине,
који се немају чим покрити по зими,
Окисли од пљуска у гори, немајући заклона,
привијају се к стени.
Грабе сироче од дојке
и са сиромаха скидају залог.
Голог остављају да иде без хаљине,
и оне који носе снопове да гладују.
Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе,
подносе жеђ.
Људи у граду уздишу,
и душе побијених вичу,
а Бог не укида то.
Они се противе светлости,
не знају за путеве њене
и не стају на стазама њеним.
Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог;
а ноћу је као лупеж.
И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види.
И сакрива лице.
Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе;
не знају за светлост.
Јер је зора њима свима сен смртни;
ако их ко позна, страх их је сена смртног.
Брзи су као поврх воде,
проклет је део њихов на земљи;
неће видети пута виноградског.
Као што суша и врућина граби воде снежне,
тако гроб грешнике.
Заборавља их утроба материна,
слатки су црвима,
не спомињу се више;
као дрво скршиће се неправедник.
Здружује с њим нероткињу која не рађа,
и удовици не чини добра.
Граби јаке својом силом;
остане ли који, не узда се у живот свој.
Да му Бог да у шта ће се поуздати;
али очи Његове пазе на њихове путе.
Узвисе се за мало, па их нема;
падају и гину као сви други,
и као врх од класа одсецају се.
Није ли тако?
Ко ће ме утерати у лаж
и обратити у ништа речи моје?
