А Јов одговори и рече:
Докле ћете мучити душу моју
и сатирати ме речима?
Већ сте ме десет пута наружили;
није вас стид што тако наваљујете на ме?
Али ако сам доиста погрешио,
погрешка ће моја остати код мене.
Ако ли се још хоћете да дижете на ме
и да ме корите мојом срамотом,
Онда знајте да ме је Бог оборио
и мрежу своју разапео око мене.
Ето, вичем на неправду, али се не слушам;
вапим, али нема суда.
Заградио је пут мој да не могу проћи;
на стазе моје метнуо је мрак.
Свукао је с мене славу моју
и скинуо венац с главе моје.
Порушио ме је од свуда, да ме нема;
и као дрво ишчупао је надање моје.
Распалио се на ме гнев Његов,
и узео ме је међу непријатеље своје.
Војске Његове дођоше све заједно
и насуше к себи пут к мени,
стадоше у логор около шатора мог.
Браћу моју удаљио је од мене,
и знанци моји туђе се од мене.
Ближњи моји оставише ме,
и знанци моји заборавише ме.
Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина;
странац сам у очима њиховим.
Зовем слугу свог, а он се не одзива,
а молим га устима својим.
Дах је мој мрзак жени мојој,
а преклињем је синовима утробе своје.
Ни деца не хају за ме;
кад устанем, руже ме.
Мрзак сам свима неверним својим,
и које љубљах посташе ми противници.
За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје;
једва оста кожа око зуба мојих.
Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји,
јер се рука Божија дотакла мене.
Зашто ме гоните као Бог,
и меса мог не можете да се наситите?
О кад би се написале речи моје!
Кад би се ставиле у књигу!
Писаљком гвозденом и оловом
на камену за вечни спомен кад би се урезале!
Али знам да је жив мој Искупитељ,
и на последак да ће стати над прахом.
И ако се ова кожа моја и рашчини,
опет ћу у телу свом видети Бога.
Ја исти видећу Га,
и очи моје гледаће Га, а не друге.
А бубрега мојих нестаје у мени.
Него би требало да кажете: Зашто га гонимо?
Кад је корен беседе у мени.
Бојте се мача;
јер је мач освета за безакоње;
и знајте да има суд.
