А Јов одговори и рече:
Још је тужњава моја одмет?
А невоља је моја тежа од уздаха мојих.
О, кад бих знао како бих нашао Бога!
Да отидем до престола Његовог,
Да разложим пред Њим парбу своју,
и уста своја напуним разлога,
Да знам шта би ми одговорио,
и разумем шта би ми рекао.
Би ли се према великој својој сили прео са мном?
Не; него би ми помогао.
Онде би се праведан човек могао правдати с Њим,
и ослободио бих се за свагда од свог судије.
Гле, ако пођем напред, нема Га;
ако ли натраг, не находим Га;
Ако на лево ради, не видим Га;
ако на десно, заклонио се, не могу Га видети.
Али Он зна пут мој;
кад ме окуша, изаћи ћу као злато.
По стопама је Његовим ступала нога моја;
пута Његова држао сам се, и не зађох.
Од заповести уста Његових нисам одступао;
чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак.
Али кад Он шта науми, ко ће Га одвратити?
Шта душа Његова зажели, оно чини.
И извршиће шта је наумио за ме;
и тога има у Њега много.
Зато сам се уплашио од Њега;
и кад то мислим, страх ме је од Њега.
Бог је растопио срце моје,
Свемогући ме је уплашио.
Што не погибох пре мрака?
И што не сакри мрак испред мене?
