Зови; хоће ли ти се ко одазвати?
И коме ћеш се између светих обратити?
Доиста безумног убија гнев,
и лудог усмрћује срдња.
Ја видех безумника где се укоренио;
али одмах проклех стан његов.
Синови су његови далеко од спасења
и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
Летину његову једе гладни
и испред трња купи је,
и лупеж ждере благо њихово.
Јер мука не излази из праха
нити невоља из земље ниче.
Него се човек рађа на невољу,
као што искре из угљевља узлећу у вис.
Али ја бих Бога тражио,
и пред Бога бих изнео ствар своју,
Који чини ствари велике и неиспитиве,
дивне, којима нема броја;
Који спушта дажд на земљу
и шаље воду на поља;
Који подиже понижене,
и жалосне узвишује к спасењу;
Који расипа мисли лукавих
да руке њихове не сврше ништа;
Који хвата мудре у њиховом лукавству,
и намеру опаких обара;
Дању наилазе на мрак,
и у подне пипају као по ноћи.
Он избавља убогог од мача,
од уста њихових
и од руке силног.
Тако има надања сиромаху,
а злоћа затискује уста своја.
Гле, благо човеку кога Бог кара;
и зато не одбацуј карање Свемогућег.
Јер Он задаје ране, и завија;
Он удара, и руке Његове исцељују.
Из шест невоља избавиће те;
ни у седмој неће те се зло дотаћи.
У глади избавиће те од смрти
и у рату од мача.
Кад језик шиба, бићеш сакривен,
нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
Смејаћеш се пустоши и глади,
нити ћеш се бојати зверја земаљског.
Јер ћеш с камењем пољским бити у вери,
и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
И видећеш да је мир у шатору твом,
кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
Видећеш како ће ти се умножити семе твоје,
и пород ће твој бити као трава на земљи.
Стар ћеш отићи у гроб
као што се жито сноси у стог у своје време.
Ето, разгледасмо то, тако је;
послушај и разуми.
