А Елифас Теманац одговори и рече:
Хоће ли мудар човек казивати празне мисли
и пунити трбух ветром источним,
Препирући се говором који не помаже
и речима које нису ни на шта?
А ти уништаваш страх Божји
и укидаш молитве к Богу.
Јер безакоње твоје показују уста твоја,
ако и јеси изабрао језик лукав.
Осуђују те уста твоја, а не ја;
и усне твоје сведоче на те.
Јеси ли се ти први човек родио?
Или си пре хумова саздан?
Јеси ли тајну Божију чуо
и покупио у себе мудрост?
Шта ти знаш што ми не бисмо знали?
Шта ти разумеш што не би било у нас?
И седих и старих људи има међу нама,
старијих од оца твог.
Мале ли су ти утехе Божије?
Или имаш шта сакривено у себи?
Што те је занело срце твоје?
И што севају очи твоје,
Те обраћаш против Бога дух свој
и пушташ из уста својих такве речи?
Шта је човек, да би био чист,
и рођени од жене, да би био прав?
Гле, не верује свецима својим,
и небеса нису чиста пред очима Његовим;
А камоли гадни и смрдљиви човек,
који пије неправду као воду?
Ја ћу ти казати, послушај ме,
и приповедићу ти шта сам видео,
Шта мудраци казаше и не затајише,
шта примише од отаца својих,
Којима самим дана би земља,
и туђин не прође кроз њу.
Безбожник се мучи свега века свог,
и насилнику је мало година остављено.
Страх му зуји у ушима,
у мирно доба напада пустошник на њ.
Не верује да ће се вратити из таме,
одсвуда привиђа мач.
Тумара за хлебом говорећи: Где је?
Зна да је за њ спремљен дан тамни.
Туга и невоља страше га,
и наваљују на њ као цар готов на бој.
Јер је замахнуо на Бога руком својом,
и Свемогућем се опро.
Трчи исправљена врата на њ
с многим високим штитовима својим.
Јер је покрио лице своје претилином,
и наваљао сало на бокове своје.
И седео је у градовима раскопаним
и у кућама пустим,
обраћеним у гомилу камења.
Неће се обратити нити ће остати благо његово,
и неће се раширити по земљи добро његово.
Неће изаћи из мрака,
огранке његове осушиће пламен,
однеће га дух уста његових.
Нека се не узда у таштину преварени,
јер ће му таштина бити плата.
Пре свог времена свршиће се,
и грана његова неће зеленети.
Откинуће се као с лозе незрео грозд његов
и пупци ће се његови као с маслине побацати.
Јер ће опустети збор лицемерски,
и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
Зачињу невољу и рађају муку,
и трбух њихов саставља превару.
