Дух се мој квари, дана мојих нестаје;
гробови су моји.
Код мене су ругачи,
и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
Дај ми ко ће јамчити код Тебе;
ко је тај који ће се руковати са мном?
Јер си од њиховог срца сакрио разум;
зато их нећеш узвисити.
Ко ласка пријатељима,
његовим ће синовима очи посахнути.
Учинио је од мене причу народима,
и постао сам бубњање међу њима.
Потамнело је око моје од јада,
и сви уди моји посташе као сен.
Зачудиће се томе прави,
и безазлени ће устати на лицемере.
Али ће се праведник држати свог пута,
и ко је чистих руку већма ће ојачати.
А ви вратите се свиколики и ходите;
нећу наћи мудра међу вама.
Дани моји прођоше,
мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
Од ноћи начинише дан,
и светлост је близу мрака.
Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа;
у тами ћу прострети постељу себи.
Гробу вичем: Ти си отац мој;
црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
И где је сада надање моје?
Моје надање ко ће видети?
У гроб ће сићи,
починуће са мном у гробу.
