Premudrost sazida sebi kuću,
i otesa sedam stupova;
Pokla stoku svoju,
rastvori vino svoje,
i postavi sto svoj.
Posla devojke svoje,
te zove svrh visina gradskih:
Ko je lud, neka se uvrati ovamo.
I bezumnima veli:
Hodite, jedite hleba mog,
i pijte vino koje sam rastvorila.
Ostavite ludost i bićete živi,
i idite putem razuma.
Ko uči podsmevača, prima sramotu;
i ko kori bezbožnika, prima rug.
Ne karaj podsmevača da ne omrzne na te;
karaj mudra, i ljubiće te.
Kaži mudrome, i biće još mudriji;
pouči pravednog, i znaće više.
Početak je mudrosti strah Gospodnji,
i znanje je svetih stvari razum.
Jer će se mnom umnožiti dani tvoji
i dodaće ti se godine životu.
Ako budeš mudar, sebi ćeš biti mudar;
ako li budeš podsmevač, sam ćeš tegliti.
Žena bezumna plaha je,
luda i ništa ne zna;
I sedi na vratima od kuće svoje
na stolici, na visinama gradskim,
Te viče one koji prolaze,
koji idu pravo svojim putem:
Ko je lud? Neka se uvrati ovamo.
I bezumnom govori:
Voda je kradena slatka,
i hleb je sakriven ugodan.
A on ne zna da su onde mrtvaci
i u dubokom grobu da su zvanice njene.
