Slušajte, deco, nastavu očevu,
i pazite da biste poznali mudrost.
Jer vam dobru nauku dajem,
ne ostavljajte zakon moj.
Kad bejah sin u oca svog mlad,
i jedinac u matere svoje,
On me učaše i govoraše mi:
Neka primi srce tvoje reči moje,
drži zapovesti moje i bićeš živ.
Pribavi mudrost, pribavi razum;
ne zaboravljaj i ne odstupaj od reči usta mojih.
Nemoj je ostaviti, i čuvaće te,
ljubi je, i hraniće te.
Mudrost je glavno; pribavi mudrost,
i za sve imanje svoje pribavi razum.
Podiži je i ona će te uzvisiti,
proslaviće te kad je zagrliš.
Metnuće ti na glavu venac od milina,
krasnu krunu daće ti.
Slušaj, sine moj, i primi reči moje,
i umnožiće ti se godine životu.
Učim te putu mudrosti,
vodim te stazama pravim.
Kad ushodiš, neće se stezati koraci tvoji,
i ako potrčiš nećeš se spotaknuti.
Drži se nastave i ne puštaj,
čuvaj je, jer ti je život.
Ne idi na stazu bezbožničku
i putem nevaljalih ljudi ne stupaj.
Ostavi ga, ne hodi po njemu,
ukloni se od njega i mini ga.
Jer ne spavaju ako ne učine zla,
i ne dolazi im san ako koga ne obore.
Jer jedu hleb bezbožnosti
i piju vino nasilja.
A put je pravednički kao svetlo videlo,
koje sve većma svetli dok ne bude pravi dan.
A put je bezbožnički kao mrak,
ne znaju na šta će se spotaknuti.
Sine moj, slušaj reči moje,
prigni uho svoje besedi mojoj.
Da ti ne odlaze iz očiju;
čuvaj ih usred srca svog.
Jer su život onima koji ih nalaze
i zdravlje svemu telu njihovom.
Svrh svega što se čuva čuvaj srce svoje,
jer iz njega izlazi život.
Ukloni od usta svojih opačinu
i od usana svojih nevaljalstvo udalji.
Oči tvoje neka gledaju upravo
i veđe tvoje neka se upravljaju pravo pred tobom.
Meri stazu nogama svojim,
i svi putevi tvoji neka su poravnjeni.
Ne svrći ni nadesno ni nalevo,
odvraćaj nogu svoju oda zla.
