Ko ljubi nastavu, ljubi znanje;
a ko mrzi na ukor, ostaje lud.
Dobar čovek dobija ljubav od Gospoda,
a čoveka zlikovca osuđuje.
Neće se čovek utvrditi bezbožnošću,
a koren pravednih neće se pomaći.
Vredna je žena venac mužu svom;
a koja ga sramoti, ona mu je kao trulež u kostima.
Misli su pravednih prave,
a saveti bezbožnih prevara.
Reči bezbožnih vrebaju krv,
a pravedne izbavljaju usta njihova.
Obaraju se bezbožni da ih nema,
a dom pravednih ostaje.
Prema razumu svom hvali se čovek;
a ko je opaka srca, prezreće se.
Ko se snebiva, a ima slugu, bolji je
od onog koji se veliča a hleba nema.
Pravednik se brine za život svog živinčeta,
a u bezbožnika je srce nemilostivo.
Ko radi svoju zemlju, biće sit hleba;
a ko ide za besposlicama, bezuman je.
Bezbožnik želi obranu oda zla,
ali koren pravednih daje je.
Zlome je zamka u grehu usana njegovih,
a pravednik izlazi iz teskobe.
Od ploda usta svojih siti se čovek dobra,
i platu za dela svoja prima čovek.
Bezumniku se čini prav put njegov;
ali ko sluša savet, mudar je.
Gnev bezumnikov odmah se pozna,
ali pametni pokriva sramotu.
Ko govori istinu, javlja šta je pravo,
a lažni svedok prevaru.
Ima ko govori kao da mač probada,
a jezik je mudrih lek.
Istinita usta stoje tvrdo doveka,
a jezik lažljivi za čas.
Koji zlo misle, prevara im je u srcu,
a radost je onima koji savetuju na mir.
Nikakva nesreća neće zadesiti pravednika,
a bezbožnici će se napuniti zla.
Mrske su Gospodu lažljive usne;
a koji rade verno, mili su Mu.
Pametan čovek pokriva znanje,
a srce bezumnih razglašuje bezumlje.
Ruka radljiva gospodariće,
a lena će davati danak.
Briga u srcu čovečijem obara;
a dobra reč razveseljava.
Pravedniku je bolje nego bližnjemu njegovom;
a bezbožnike zavodi put njihov.
Lenjivac neće peći lov svoj,
a u vrednog je čoveka dobro dragoceno.
Na putu pravde život je,
i kuda ide staza njena nema smrti.
