Sine moj, slušaj mudrost moju,
k razumu mom prigni uho svoje,
Da se držiš razboritosti,
i usne tvoje da hrane znanje.
Jer s usana tuđe žene kaplje med,
i grlo joj je mekše od ulja;
Ali joj je posledak gorak kao pelen,
oštar kao mač s obe strane oštar.
Noge joj silaze k smrti,
do pakla dopiru koraci njeni.
Da ne bi merio put životni,
savijaju se staze njene da ne znaš.
Zato, deco, poslušajte mene,
i ne odstupajte od reči usta mojih.
Neka je daleko od nje put tvoj,
i ne približuj se k vratima kuće njene,
Da ne bi dao drugima slave svoje
i godina svojih nemilostivome,
Da se ne bi tuđinci nasitili tvog blaga
i trud tvoj da ne bi bio u tuđoj kući,
I da ne ridaš na posletku,
kad se stroši meso tvoje i telo tvoje,
I kažeš: Kako mrzih na nastavu,
i kako srce moje prezira karanje!
I ne poslušah glas učitelja svojih,
i ne prignuh uha svog k onima koji me učahu!
Umalo ne zapadoh u svako zlo
usred zbora i skupštine.
Pij vodu iz svog studenca
i što teče iz tvog izvora.
Neka se razlivaju tvoji izvori na polje,
i potoci po ulicama.
Imaj ih sam za se,
a ne tuđin s tobom.
Blagosloven da je izvor tvoj,
i veseli se ženom mladosti svoje;
Neka ti je kao košuta mila i kao srna ljupka;
dojke njene neka te opijaju u svako doba,
u ljubavi njenoj posrći jednako.
A zašto bi, sine, posrtao za tuđinkom
i golio nedra tuđoj,
Kad su pred očima Gospodu putevi svačiji,
i meri sve staze njegove?
Bezbožnika će uhvatiti njegova bezakonja,
i u uža greha svojih zaplešće se;
Umreće bez nastave,
i od mnoštva ludosti svoje lutaće.
