Mudra žena zida kuću svoju,
a luda svojim rukama raskopava.
Ko hodi pravo, boji se Gospoda;
a ko je opak na svojim putevima, prezire Ga.
U ustima je bezbožnikovim prut oholosti,
a mudre čuvaju usta njihova.
Gde nema volova, čiste su jasle;
a obilata je letina od sile volovske.
Istinit svedok ne laže,
a lažan svedok govori laž.
Podsmevač traži mudrost, i ne nahodi je;
a razumnom je znanje lako naći.
Idi od čoveka bezumnog,
jer nećeš čuti pametne reči.
Mudrost je pametnog da pazi na put svoj,
a bezumlje je bezumnih prevara.
Bezumnima je šala greh,
a među pravednima je dobra volja.
Srce svačije zna jad duše svoje;
i u veselje njegovo ne meša se drugi.
Dom bezbožnički raskopaće se,
a koliba pravednih cvetaće.
Neki se put čini čoveku prav,
a kraj mu je put k smrti.
I od smeha boli srce,
i veselju kraj biva žalost.
Puteva svojih nasitiće se ko je izopačenog srca,
ali ga se kloni čovek dobar.
Lud veruje svašta,
a pametan pazi na svoje korake.
Mudar se boji i uklanja se od zla,
a bezuman navire i slobodan je.
Nagao čovek čini bezumlje,
a pakostan je čovek mrzak.
Ludi nasleđuje bezumlje,
a razboriti venčava se znanjem.
Klanjaju se zli pred dobrima
i bezbožni na vratima pravednog.
Ubogi je mrzak i prijatelju svom,
a bogati imaju mnogo prijatelja.
Ko prezire bližnjeg svog greši;
a ko je milostiv ubogima, blago njemu.
Koji smišljaju zlo, ne lutaju li?
A milost i vera biće onima koji smišljaju dobro.
U svakom trudu ima dobitka,
a govor usnama samo je siromaštvo.
Mudrima je venac bogatstvo njihovo,
a bezumlje bezumnih ostaje bezumlje.
Istinit svedok izbavlja duše,
a lažan govori prevaru.
U strahu je Gospodnjem jako pouzdanje,
i sinovima je utočište.
Strah je Gospodnji izvor životu
da se čovek sačuva od prugala smrtnih.
U mnoštvu je naroda slava caru;
a kad nestaje naroda, propast je vladaocu.
Ko je spor na gnev, velika je razuma;
a ko je nagao pokazuje ludost.
Život je telu srce zdravo,
a zavist je trulež u kostima.
Ko čini krivo ubogome, sramoti Stvoritelja njegovog;
a poštuje Ga ko je milostiv siromahu.
Za zlo svoje povrgnuće se bezbožnik,
a pravednik nada se i na samrti.
Mudrost počiva u srcu razumnog čoveka,
a šta je u bezumnima poznaje se.
Pravda podiže narod,
a greh je sramota narodima.
Mio je caru razuman sluga,
ali na sramotnog gnevi se.
