Reči Agura sina Jakejevog; sabrane reči tog čoveka Itilu, Itilu i Ukalu.
Ja sam luđi od svakog,
i razuma čovečijeg nema u mene.
Niti sam učio mudrost
niti znam svete stvari.
Ko je izašao na nebo i opet sišao?
Ko je skupio vetar u pregršti svoje?
Ko je svezao vode u plašt svoj?
Ko je utvrdio sve krajeve zemlji?
Kako Mu je ime? I kako je ime Sinu Njegovom?
Znaš li?
Sve su reči Božije čiste;
On je štit onima koji se uzdaju u Nj.
Ništa ne dodaj k rečima Njegovim,
da te ne ukori i ne nađeš se laža.
Za dvoje molim Te;
nemoj me se oglušiti dok sam živ:
Taštinu i reč lažnu udalji od mene;
siromaštva ni bogatstva ne daj mi,
hrani me hlebom po obroku mom,
Da ne bih najedavši se odrekao se Tebe
i rekao: Ko je Gospod?
Ili osiromašivši da ne bih krao
i uzalud uzimao ime Boga svog.
Ne opadaj sluge gospodaru njegovom,
da te ne bi kleo i ti bio kriv.
Ima rod koji psuje oca svog
i ne blagosilja matere svoje.
Ima rod koji misli da je čist,
a od svog kala nije opran.
Ima rod koji drži visoko oči svoje,
i veđe mu se dižu uvis.
Ima rod kome su zubi mačevi
i kutnjaci noževi,
da proždire siromahe sa zemlje
i uboge između ljudi.
Pijavica ima dve kćeri, koje govore: Daj, daj.
Ima troje nesito, i četvrto nikad ne kaže: Dosta:
Grob,
materica jalova,
zemlja koja ne biva sita vode,
i oganj, koji ne govori: Dosta.
Oko koje se ruga ocu i neće da sluša matere,
kljuvaće ga gavrani s potoka i jesti orlići.
Troje mi je čudesno, i četvrtog ne razumem:
Put orlov u nebo,
put zmijin po steni,
put lađin posred mora,
i put čovečiji k devojci.
Takav je put kurvin: jede, i ubriše usta,
pa veli: Nisam učinila zla.
Od troga se potresa zemlja,
i četvrtog ne može podneti:
Od sluge, kad postane car,
od bezumnika, kad se najede hleba.
Od puštenice, kad se uda,
od sluškinje kad nasledi gospođu svoju.
Četvoro ima maleno na zemlji,
ali mudrije od mudraca:
Mravi, koji su slab narod,
ali opet pripravljaju u leto sebi hranu;
Pitomi zečevi, koji su nejak narod,
ali opet u kamenu grade sebi kuću;
Skakavci, koji nemaju cara,
ali opet idu svi jatom;
Pauk, koji rukama radi
i u carskim je dvorima.
Troje lepo korača,
i četvrto lepo hodi:
Lav, najjači između zverova,
koji ne uzmiče ni pred kim,
Konj opasan po bedrima
ili jarac,
i car na koga niko ne ustaje.
Ako si ludovao ponesavši se ili si zlo mislio,
metni ruku na usta.
Kad se razbija mleko, izlazi maslo;
i ko jako nos utire, izgoni krv;
tako ko draži na gnev, zameće svađu.
