Ne zavidi zlim ljudima
niti želi da si s njima.
Jer o pogibli misli srce njihovo
i usne njihove govore o muci.
Mudrošću se zida kuća
i razumom utvrđuje se.
I znanjem se pune kleti svakog blaga i dragocena i mila.
Mudar je čovek jak,
i razuman je čovek silan snagom.
Jer mudrim savetom ratovaćeš,
i izbavljenje je u mnoštvu savetnika.
Visoke su bezumnome mudrosti;
neće otvoriti usta svojih na vratima.
Ko misli zlo činiti
zvaće se zlikovac.
Misao bezumnikova greh je,
i podsmevač je gad ljudski.
Ako kloneš u nevolji,
skratiće ti se sila.
Izbavljaj pohvatane na smrt;
i koje hoće da pogube,
nemoj se ustegnuti od njih.
Ako li kažeš: Gle, nismo znali za to;
neće li razumeti Onaj koji ispituje srca,
i koji čuva dušu tvoju neće li doznati
i platiti svakome po delima njegovim?
Sine moj, jedi med, jer je dobar,
i saće, jer je slatko grlu tvom.
Tako će biti poznanje mudrosti duši tvojoj, kad je nađeš;
i biće plata, i nadanje tvoje neće se zatrti.
Bezbožniče, ne vrebaj oko stana pravednikovog,
i ne kvari mu počivanje.
Jer ako i sedam puta padne pravednik, opet ustane,
a bezbožnici propadaju u zlu.
Kad padne neprijatelj tvoj, nemoj se radovati,
i kad propadne, neka ne igra srce tvoje.
Jer bi video Gospod i ne bi Mu bilo milo,
i obratio bi gnev svoj od njega na tebe.
Nemoj se žestiti radi nevaljalaca,
nemoj zavideti bezbožnicima.
Jer nema plate nevaljalcu,
žižak će se bezbožnicima ugasiti.
Boj se Gospoda, sine moj, i cara,
i ne mešaj se s nemirnicima.
Jer će se ujedanput podignuti pogibao njihova,
a ko zna propast koja ide od obojice?
I ovo je za mudrace:
Gledati ko je ko na sudu nije dobro.
Ko govori bezbožniku: Pravedan si,
njega će proklinjati ljudi i mrziće na nj narodi.
A koji ga karaju, oni će biti mili,
i doći će na njih blagoslov dobrih.
Ko govori reči istinite,
u usta ljubi.
Uredi svoj posao na polju,
i svrši svoje na njivi,
potom i kuću svoju zidaj.
Ne budi svedok na bližnjeg svog bez razloga,
i ne varaj usnama svojim.
Ne govori: Kako je on meni učinio tako ću ja njemu učiniti;
platiću ovom čoveku po delu njegovom.
Iđah mimo njive čoveka lenjog
i mimo vinograda čoveka bezumnog;
I gle, beše sve zaraslo u trnje i sve pokrio čkalj,
i ograda im kamena razvaljena.
I videvši uzeh na um,
i gledah i poučih se.
Dok malo prospavaš, dok malo prodremlješ,
dok malo sklopiš ruke da počineš,
U tom će doći siromaštvo tvoje kao putnik,
i oskudica tvoja kao oružan čovek.
