Mudar sin sluša nastavu oca svog;
a podsmevač ne sluša ukore.
Od ploda usta svojih svaki će jesti dobro,
a duša nevaljalih ljudi nasilje.
Ko čuva usta svoja, čuva svoju dušu;
ko razvaljuje usne, propada.
Željna je duša lenjivčeva, ali nema ništa;
a duša vrednih ljudi obogatiće se.
Na lažnu reč mrzi pravednik;
a bezbožnik se mrazi i sramoti.
Pravda čuva onog koji hodi bezazleno;
a bezbožnost obara grešnika.
Ima ko se gradi bogat a nema ništa,
i ko se gradi siromah a ima veliko blago.
Otkup je za život čoveku bogatstvo njegovo,
a siromah ne sluša pretnje.
Videlo pravedničko svetli se,
a žižak bezbožnički ugasiće se.
Od oholosti biva samo svađa,
a koji primaju savet, u njih je mudrost.
Blago koje se taštinom teče umanjuje se,
a ko sabira rukom, umnožava.
Dugo nadanje mori srce,
i želja je ispunjena drvo životno.
Ko prezire reč sam sebi udi;
a ko se boji zapovesti, platiće mu se.
Nauka je mudroga izvor životni
da se sačuva prugala smrtnih.
Dobar razum daje ljubav,
a put je bezakonički hrapav.
Svaki pametan čovek radi s razumom,
a bezuman raznosi bezumlje.
Glasnik bezbožan pada u zlo,
a veran je poslanik lek.
Siromaštvo i sramota doći će na onog koji odbacuje nastavu;
a ko čuva karanje, proslaviće se.
Ispunjena je želja slast duši,
a bezumnima je mrsko odstupiti oda zla.
Ko hodi s mudrima postaje mudar,
a ko se drži s bezumnicima postaje gori.
Grešnike goni zlo,
a pravednicima se vraća dobro.
Dobar čovek ostavlja nasledstvo sinovima sinova svojih,
a grešnikovo imanje čuva se pravedniku.
Izobila hrane ima na njivi siromaškoj,
a ima ko propada sa zle uprave.
Ko žali prut, mrzi na sina svog;
a ko ga ljubi, kara ga za vremena.
Pravednik jede, i sita mu je duša;
a trbuh bezbožnicima nema dosta.
