Siromah koji hodi u bezazlenosti svojoj bolji je
nego opaki usnama svojim, koji je bezuman.
Kad je duša bez znanja, nije dobro;
i ko je brzih nogu, spotiče se.
Ludost čovečija prevraća put njegov,
a srce se njegovo gnevi na Gospoda.
Bogatstvo pribavlja mnogo prijatelja,
a siromaha ostavlja prijatelj njegov.
Lažan svedok neće ostati bez kara,
i ko govori laž, neće pobeći.
Mnogi ugađaju knezu,
i svak je prijatelj čoveku podatljivom.
Na siromaha mrze sva braća njegova,
još više se prijatelji njegovi udaljuju od njega;
viče za njima, ali ih nema.
Ko pribavlja razum, ljubi dušu svoju;
i ko pazi na mudrost, naći će dobro.
Svedok lažan neće ostati bez kara,
i ko govori laž, poginuće.
Ne dolikuju bezumnom miline,
ni sluzi da vlada knezovima.
Razum zadržava čoveka od gneva,
i čast mu je mimoići krivicu.
Careva je srdnja kao rika mladog lava,
i ljubav je njegova kao rosa travi.
Bezuman je sin muka ocu svom,
i svadljivost ženina neprestano prokisivanje.
Kuća i imanje nasleđuje se od otaca;
a od Gospoda je razumna žena.
Lenost navodi tvrd san,
i nemarljiva duša gladovaće.
Ko drži zapovesti, čuva dušu svoju;
a ko ne mari za puteve svoje, poginuće.
Gospodu pozaima ko poklanja siromahu,
i platiće mu za dobro njegovo.
Karaj sina svog dokle ima nadanja
i na pogibao njegovu da ne prašta duša tvoja.
Velik gnev pokazuj kad praštaš kar,
i kad oprostiš, posle većma pokaraj.
Slušaj savet i primaj nastavu,
da posle budeš mudar.
Mnogo ima misli u srcu čovečijem,
ali šta Gospod naumi ono će ostati.
Želja čoveku treba da je da čini milost,
a bolji je siromah nego laža.
Strah je Gospodnji na život;
u koga je on, boravi sit, niti ga pohodi zlo.
Lenjivac krije ruku svoju u nedra,
ni k ustima svojim ne prinosi je.
Udri podsmevača da ludi omudra,
i razumnog nakaraj da razume nauku.
Sin sramotan i prekoran
upropašćuje oca i odgoni mater.
Nemoj, sine, slušati nauke koja odvodi od reči razumnih.
Nevaljao svedok podsmeva se pravdi,
i usta bezbožnika proždiru na nepravdu.
Gotovi su podsmevačima sudovi
i bezumnicima boj na leđa.
