Zovi; hoće li ti se ko odazvati?
I kome ćeš se između svetih obratiti?
Doista bezumnog ubija gnev,
i ludog usmrćuje srdnja.
Ja videh bezumnika gde se ukorenio;
ali odmah prokleh stan njegov.
Sinovi su njegovi daleko od spasenja
i satiru se na vratima a nema ko da izbavi.
Letinu njegovu jede gladni
i ispred trnja kupi je,
i lupež ždere blago njihovo.
Jer muka ne izlazi iz praha
niti nevolja iz zemlje niče.
Nego se čovek rađa na nevolju,
kao što iskre iz ugljevlja uzleću u vis.
Ali ja bih Boga tražio,
i pred Boga bih izneo stvar svoju,
Koji čini stvari velike i neispitive,
divne, kojima nema broja;
Koji spušta dažd na zemlju
i šalje vodu na polja;
Koji podiže ponižene,
i žalosne uzvišuje k spasenju;
Koji rasipa misli lukavih
da ruke njihove ne svrše ništa;
Koji hvata mudre u njihovom lukavstvu,
i nameru opakih obara;
Danju nailaze na mrak,
i u podne pipaju kao po noći.
On izbavlja ubogog od mača,
od usta njihovih
i od ruke silnog.
Tako ima nadanja siromahu,
a zloća zatiskuje usta svoja.
Gle, blago čoveku koga Bog kara;
i zato ne odbacuj karanje Svemogućeg.
Jer On zadaje rane, i zavija;
On udara, i ruke Njegove isceljuju.
Iz šest nevolja izbaviće te;
ni u sedmoj neće te se zlo dotaći.
U gladi izbaviće te od smrti
i u ratu od mača.
Kad jezik šiba, bićeš sakriven,
niti ćeš se bojati pustoši kad dođe.
Smejaćeš se pustoši i gladi,
niti ćeš se bojati zverja zemaljskog.
Jer ćeš s kamenjem poljskim biti u veri,
i zverje će poljsko biti u miru s tobom.
I videćeš da je mir u šatoru tvom,
kućićeš kuću svoju i nećeš se prevariti.
Videćeš kako će ti se umnožiti seme tvoje,
i porod će tvoj biti kao trava na zemlji.
Star ćeš otići u grob
kao što se žito snosi u stog u svoje vreme.
Eto, razgledasmo to, tako je;
poslušaj i razumi.
