A Jov odgovori i reče:
Još je tužnjava moja odmet?
A nevolja je moja teža od uzdaha mojih.
O, kad bih znao kako bih našao Boga!
Da otidem do prestola Njegovog,
Da razložim pred Njim parbu svoju,
i usta svoja napunim razloga,
Da znam šta bi mi odgovorio,
i razumem šta bi mi rekao.
Bi li se prema velikoj svojoj sili preo sa mnom?
Ne; nego bi mi pomogao.
Onde bi se pravedan čovek mogao pravdati s Njim,
i oslobodio bih se za svagda od svog sudije.
Gle, ako pođem napred, nema Ga;
ako li natrag, ne nahodim Ga;
Ako na levo radi, ne vidim Ga;
ako na desno, zaklonio se, ne mogu Ga videti.
Ali On zna put moj;
kad me okuša, izaći ću kao zlato.
Po stopama je Njegovim stupala noga moja;
puta Njegova držao sam se, i ne zađoh.
Od zapovesti usta Njegovih nisam odstupao;
čuvao sam reči usta Njegovih više nego svoj užitak.
Ali kad On šta naumi, ko će Ga odvratiti?
Šta duša Njegova zaželi, ono čini.
I izvršiće šta je naumio za me;
i toga ima u Njega mnogo.
Zato sam se uplašio od Njega;
i kad to mislim, strah me je od Njega.
Bog je rastopio srce moje,
Svemogući me je uplašio.
Što ne pogiboh pre mraka?
I što ne sakri mrak ispred mene?
