A Jov odgovori i reče:
Dokle ćete mučiti dušu moju
i satirati me rečima?
Već ste me deset puta naružili;
nije vas stid što tako navaljujete na me?
Ali ako sam doista pogrešio,
pogreška će moja ostati kod mene.
Ako li se još hoćete da dižete na me
i da me korite mojom sramotom,
Onda znajte da me je Bog oborio
i mrežu svoju razapeo oko mene.
Eto, vičem na nepravdu, ali se ne slušam;
vapim, ali nema suda.
Zagradio je put moj da ne mogu proći;
na staze moje metnuo je mrak.
Svukao je s mene slavu moju
i skinuo venac s glave moje.
Porušio me je od svuda, da me nema;
i kao drvo iščupao je nadanje moje.
Raspalio se na me gnev Njegov,
i uzeo me je među neprijatelje svoje.
Vojske Njegove dođoše sve zajedno
i nasuše k sebi put k meni,
stadoše u logor okolo šatora mog.
Braću moju udaljio je od mene,
i znanci moji tuđe se od mene.
Bližnji moji ostaviše me,
i znanci moji zaboraviše me.
Domašnji moji i moje sluškinje gledaju me kao tuđina;
stranac sam u očima njihovim.
Zovem slugu svog, a on se ne odziva,
a molim ga ustima svojim.
Dah je moj mrzak ženi mojoj,
a preklinjem je sinovima utrobe svoje.
Ni deca ne haju za me;
kad ustanem, ruže me.
Mrzak sam svima nevernim svojim,
i koje ljubljah postaše mi protivnici.
Za kožu moju kao za meso moje prionuše kosti moje;
jedva osta koža oko zuba mojih.
Smilujte se na me, smilujte se na me, prijatelji moji,
jer se ruka Božija dotakla mene.
Zašto me gonite kao Bog,
i mesa mog ne možete da se nasitite?
O kad bi se napisale reči moje!
Kad bi se stavile u knjigu!
Pisaljkom gvozdenom i olovom
na kamenu za večni spomen kad bi se urezale!
Ali znam da je živ moj Iskupitelj,
i na posledak da će stati nad prahom.
I ako se ova koža moja i raščini,
opet ću u telu svom videti Boga.
Ja isti videću Ga,
i oči moje gledaće Ga, a ne druge.
A bubrega mojih nestaje u meni.
Nego bi trebalo da kažete: Zašto ga gonimo?
Kad je koren besede u meni.
Bojte se mača;
jer je mač osveta za bezakonje;
i znajte da ima sud.
