I Jov nastavi besedu svoju i reče:
Tako da je živ Bog, koji je odbacio parbu moju,
i Svemogući, koji je ojadio dušu moju,
Dok je duša moja u meni,
i duh Božji u nozdrvama mojim,
Neće usne moje govoriti bezakonja,
niti će jezik moj izricati prevare.
Ne dao Bog da pristanem da imate pravo;
dokle dišem, neću odstupiti od svoje dobrote.
Držaću se pravde svoje, niti ću je ostaviti;
neće me prekoriti srce moje dokle sam živ.
Neprijatelj moj biće kao bezbožnik,
i koji ustaje na me, kao bezakonik.
Jer kako je nadanje licemeru, kad se lakomi,
a Bog će iščupati dušu njegovu?
Hoće li Bog uslišiti viku njegovu
kad na nj dođe nevolja?
Hoće li se Svemogućem radovati?
Hoće li prizivati Boga u svako vreme?
Učim vas ruci Božjoj,
i kako je u Svemogućeg ne tajim.
Eto, vi sve vidite,
zašto dakle jednako govorite zaludne stvari?
To je deo čoveku bezbožnom od Boga,
i nasledstvo koje primaju nasilnici od Svemogućeg.
Ako mu se množe sinovi, množe se za mač,
i natražje njegovo neće se nasititi hleba.
Koji ostanu iza njega, na smrti će biti pogrebeni,
i udovice njihove neće plakati.
Ako nakupi srebra kao praha,
i nabavi haljina kao blata,
Šta nabavi, obući će pravednik,
i srebro će deliti bezazleni.
Gradi sebi kuću kao moljac,
i kao kolibu koju načini čuvar.
Bogat će umreti, a neće biti pribran;
otvoriće oči a ničega neće biti.
Stignuće ga strahote kao vode;
noću će ga odneti oluja.
Uzeće ga vetar istočni, i otići će;
vihor će ga odneti s mesta njegovog.
To će Bog pustiti na nj, i neće ga žaliti;
on će jednako bežati od ruke Njegove.
Drugi će pljeskati rukama za njim,
i zviždaće za njim s mesta njegovog.
