A Elifas Temanac odgovori i reče:
Hoće li mudar čovek kazivati prazne misli
i puniti trbuh vetrom istočnim,
Prepirući se govorom koji ne pomaže
i rečima koje nisu ni na šta?
A ti uništavaš strah Božji
i ukidaš molitve k Bogu.
Jer bezakonje tvoje pokazuju usta tvoja,
ako i jesi izabrao jezik lukav.
Osuđuju te usta tvoja, a ne ja;
i usne tvoje svedoče na te.
Jesi li se ti prvi čovek rodio?
Ili si pre humova sazdan?
Jesi li tajnu Božiju čuo
i pokupio u sebe mudrost?
Šta ti znaš što mi ne bismo znali?
Šta ti razumeš što ne bi bilo u nas?
I sedih i starih ljudi ima među nama,
starijih od oca tvog.
Male li su ti utehe Božije?
Ili imaš šta sakriveno u sebi?
Što te je zanelo srce tvoje?
I što sevaju oči tvoje,
Te obraćaš protiv Boga duh svoj
i puštaš iz usta svojih takve reči?
Šta je čovek, da bi bio čist,
i rođeni od žene, da bi bio prav?
Gle, ne veruje svecima svojim,
i nebesa nisu čista pred očima Njegovim;
A kamoli gadni i smrdljivi čovek,
koji pije nepravdu kao vodu?
Ja ću ti kazati, poslušaj me,
i pripovediću ti šta sam video,
Šta mudraci kazaše i ne zatajiše,
šta primiše od otaca svojih,
Kojima samim dana bi zemlja,
i tuđin ne prođe kroz nju.
Bezbožnik se muči svega veka svog,
i nasilniku je malo godina ostavljeno.
Strah mu zuji u ušima,
u mirno doba napada pustošnik na nj.
Ne veruje da će se vratiti iz tame,
odsvuda priviđa mač.
Tumara za hlebom govoreći: Gde je?
Zna da je za nj spremljen dan tamni.
Tuga i nevolja straše ga,
i navaljuju na nj kao car gotov na boj.
Jer je zamahnuo na Boga rukom svojom,
i Svemogućem se opro.
Trči ispravljena vrata na nj
s mnogim visokim štitovima svojim.
Jer je pokrio lice svoje pretilinom,
i navaljao salo na bokove svoje.
I sedeo je u gradovima raskopanim
i u kućama pustim,
obraćenim u gomilu kamenja.
Neće se obratiti niti će ostati blago njegovo,
i neće se raširiti po zemlji dobro njegovo.
Neće izaći iz mraka,
ogranke njegove osušiće plamen,
odneće ga duh usta njegovih.
Neka se ne uzda u taštinu prevareni,
jer će mu taština biti plata.
Pre svog vremena svršiće se,
i grana njegova neće zeleneti.
Otkinuće se kao s loze nezreo grozd njegov
i pupci će se njegovi kao s masline pobacati.
Jer će opusteti zbor licemerski,
i oganj će spaliti šatore onih koji primaju poklone.
Začinju nevolju i rađaju muku,
i trbuh njihov sastavlja prevaru.
