Премудрост сазида себи кућу,
и отеса седам ступова;
Покла стоку своју,
раствори вино своје,
и постави сто свој.
Посла девојке своје,
те зове сврх висина градских:
Ко је луд, нека се уврати овамо.
И безумнима вели:
Ходите, једите хлеба мог,
и пијте вино које сам растворила.
Оставите лудост и бићете живи,
и идите путем разума.
Ко учи подсмевача, прима срамоту;
и ко кори безбожника, прима руг.
Не карај подсмевача да не омрзне на те;
карај мудра, и љубиће те.
Кажи мудроме, и биће још мудрији;
поучи праведног, и знаће више.
Почетак је мудрости страх Господњи,
и знање је светих ствари разум.
Јер ће се мном умножити дани твоји
и додаће ти се године животу.
Ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар;
ако ли будеш подсмевач, сам ћеш теглити.
Жена безумна плаха је,
луда и ништа не зна;
И седи на вратима од куће своје
на столици, на висинама градским,
Те виче оне који пролазе,
који иду право својим путем:
Ко је луд? Нека се уврати овамо.
И безумном говори:
Вода је крадена слатка,
и хлеб је сакривен угодан.
А он не зна да су онде мртваци
и у дубоком гробу да су званице њене.
